Metabolički sindrom je skup kardiovaskularnih faktora rizika, čija udruženost povecćava rizik za kardiovaskularno oboljenje i dijabetes tip 2. Prepoznaje se u 1 od 5 osoba, a učestalost se povećava sa godinama života. Zar je važno ako imate metabolički sindrom? Jeste! On nosi 5 puta veći rizik za dijabetes tip 2 i 2 puta veći rizik za nastanak kardiovaskularnog oboljenja.

Kako možete da otkrijete da li imate metabolički sindrom?

Metabolički sindrom postoji ako postoje bilo koja 3 od 5 faktora rizika. Povećan obim struka ne mora biti prisutan.

Obim struka je mera abdominalne gojaznosti.

Obim struka se meri preko najizbočenijeg dela trbuha ili na sredini između rebarnih lukova i gornje ivice karlične kosti. Merenje se vrši na kraju izdisaja.
Normalan obim struka za muškarce je 94 cm, a za žene 80 cm.

Ako se sagledaju 5 komponenti metaboličkog sindroma, ljudi najčešće imaju povišene trigliceride. Nivo triglicerida se menja iz dana u dan i zavisi od unete hrane. Povišeni trigliceridi dovode do upale pankreasa i mogu da ubijaju beta ćelije pankreasa, “polako, ali sigurno”. Tako, povišeni trigliceridi predstavljaju izvestan rizik za nastanak šećerne bolesti.

Koja je od 5 komponenti metaboličkog sindroma najopasnija za nastanak oboljenja srca i krvnih sudova? Podjednako su opasne – povišena glikemija i povišen pritisak.

Kako nastaje metabolički sindrom?

Tri razloga najćešcće dovode do razvoja metabolicčkog sindroma:
1. Gojaznost
2. Hroničan stres
3. Pad fizičke kondicije, odnosno, kardiorespiratornog fitnesa

Šta je gore – metabolički sindrom ili gojaznost?

Metabolički sindrom.

Abdominalna gojaznost je komponenta metaboličkog sindroma. Mnogi debeli ljudi nemaju metabolicčki sindrom i osecćaju se dosta “fit”, odnosno u kondiciji. I opet, mnogi mršavi ljudi imaju metabolički sindrom. Metabolicčki sindrom je povezan sa visokim KV rizikom i visokom smrtnošću.

Šta je kardiometabolički sindrom?

Kardiometabolički sindrom je relativno novi pojam, nastao 2007 godine.
Ovaj sindrom naglašava značaj veze koja postoji između metaboličkog sindroma i kardiovaskularnih bolesti. Klasičnim faktorima rizika za kardiovaskularno oboljenje (pušenje, stres, gojaznost, loša fizička aktivnost, muški pol, godine), dodati su faktori rizika za metabolički sindrom. Sve faktore bi trebalo analizirati, kada se procenjuje da li osoba ima kardiometabolički rizik.

Na primer.

Kod lekara je došao gojazan čovek sa urađenim biohemijskim analizama. Biohemijske analize su uredne i on je zadovoljan. Misli da je „debeo i zdrav”. Ovaj čovek ima abdominalnu gojaznost, sa obimom struka 120cm. Međutim, nema drugih kriterijuma koji bi definisali metabolički sindrom. Da li to znači da nema kardiovaskularni rizik? Analizom klasičnih rizik faktora, uspostavilo se da on ne izlazi iz kola i da puši. Poruka takvoj osobi je da ima kardiometabolički rizik – pošto ima abdominalnu gojaznost (komponenta metaboličkog sindroma) + ne kreće se i puši (klasični kardiovaskularni rizik faktori). Sada je, na izgled, sve uredu. Međutim, ova osoba bi trebalo da prestane da puši i da se više kreće, da ne bi doživela infarkt ili šlog. I trebalo bi da smanji kalorijski unos, da bi smanjio rizik za pojavu šećerne bolesti.

Kako hroničan stres može da objasni pojavu metaboličkog sindroma?

Jednostavno.
U hroničnom stresu javlja se fenomen “nagrade hranom”.Akutni stres je povezan sa gubitkom apetita. Međutim, u hroničnom stresu dolazi do preterane aktivacije hipotalamusno-hipofizne osovine sa lučenjem kortizola. Kortizol smanjuje sitost i podstiče konzumiranje visoko kalorične hrane. Čak i van stresa, ostaje isto stanje. Čovek se bolje oseća ako jede. Kortizol dalje dovodi do stvaranje visceralnog masnog tkiva. Iz masnog tkiva se oslobađaju slobodne masne kiseline koje deluju toksično na β ćeliju i povećavaju insulinsku rezistenciju perifernih tkiva. Iz masnog tkiva se oslobađaju brojni hormoni koji povećavaju kardiovaskularni rizik. Hronični stres, kojim smo svi izloženi, doveo je do toga da je danas u Srbiji svaka peta osoba gojazna.

Da li čovek može da bude „fat and fit” – debeo i u kondiciji?

Može, ali ne zauvek.
Za one koji smatraju sebe debelim i u kondiciji, postoji i medicinski termin – metabolički zdrava gojazna osoba. To znači, gojazan bez metaboličkog sindroma. Upravo je MESA (Multi-Ethnic Study of Atherosclerosis) studija pratila 6809 ovakvih osoba tokom 12.2 godine. Polovina je na kraju razvila metabolički sindrom.
Znači, ako ste „ fat and fit”, vi ste na pola puta između gojaznost i kardiovaskularno ugroženog. Vama ne preti samo infarkt ili šlog. Više vam preti popuštanje srca zbog dijastolne disfunkcije. Trebalo bi da uradite EHO srca – da bi ste se uverili da vam je srce zdravo. Možda vaše srce „pati od težine”, iako imate normalan EKG. Ako se na ultrazvuku srca otkrije da imate poremećaj u relaksaciji (odmaranju) srčanog mišića, trebalo bi sebi da postavite pitanje – DOKLE će vaše srce izdržati?

Da li se razvoj dijabetesa tip 2 može sprečiti kod osoba sa metaboličkim sindromom?

Može.
Dokazano je da se dijabetes tip 2 može sprečiti ukoliko se izgubi 5-10% prvobitne telesne težine tokom 2 godine. I ako ima dovoljno fizičke aktivnosti. Najjednostavnije je pešačiti svakodnevno – a to je 7000 – 10000 koraka dnevno.

Da li se kardiovaskularno oboljenje može sprečiti kod osobe sa metaboličkim sindromom?

Da.
Korisno je zapamtiti formulu 0-3-5-140-5-3-0.
Evropsko udruženje kardiologa dalo je preporuke za sprečavanje KV oboljenja 2007. godine. Da bi se sprečila pojava kardiovaskularne bolesti potrebno je da osoba ne puši (to je 0), da pešači 3km dnevno, da ima 5 porcija voća i povrća, da joj sistolni pritisak ne prelazi 140 mmHg, da vrednosti ukpnog holesterola ne prelazi 5 mmol/l, a LDL holesterola 3 mmol/l i da nije gojazna (to je poslednja 0).

Autor: Prof. dr Teodora Beljić Živković