Čovek koji ima dijabetes misli da ima “teško” oboljenje (iskušenje), upravo zato što ne zna šta će da jede. Ishrana se uči, strpljivo sa računjanjem i samokontrolama. Ne postoji zabranjena, niti dozvoljena hrana. Najvažnije je ovladati količinom. Za pravilnu ishranu, potrebna je matematika.

Evo šta osoba sa dijabetesom mora da zna:

1. Koja je moja optimalna težina?
2. Koliko je poželjno da dnevno unosim kcal?
3. Dnevni unos šećernih jedinica?
4. Dnevni unos masti?
5. Alkohol?
6. Koliko 1 jedinica bolusnog insulina pokriva grama ugljenih hidrata?
7. Koliko 1 jedinica bolusnog insulina smanjuje nivo šećera u krvi?

1.Koliko bi trebalo da iznosi moja idealna težina?

Idealna telesna težina (TT) predstavlja tačnu računicu. Pr. Muškarac je 175cm visok. Ima 85kg. Njegova idealna TT bi trebalo da bude 70kg. Međutim, postoji i termin “dozvoljena telesna težina”, a označava onu TT koja još uvek ne mora da ugrožava zdravlje. Na idealnu TT dodaje se još 10%. Znači, dozvoljena TT za našeg muškarca od 175cm je 77kg. Koliko iznosi višak kilograma? Pa, 8kg. Toliko bi trebalo da “skine”, da bi bio zgodan – i zdrav.

Primer žene koja je visoka 157cm i ima 53kg. Svi joj kažu da izgleda dobro, a ona nije zadovoljna. Kakva je računica? Njena idealna TT je 47kg. Dozvoljena je TT: 47 + 5kg (uvek zaokružiti) je 52kg. Znači, ima 1 kg viška! Možda se to ne vidi, ali žena to oseća!

Neko kaže da je ovo veoma obeshrabrujuće i da bi trebalo dati za pravo – godinama života. Da, za starije ljude važi: TV – 100. Problem je termin “stariji”. Od koje godine to da se računa? Od 65 ili ranije? U svakom slučaju, računica se onda menja. Naš muškarac bi idealno trebalo da ima 75kg, a dozvoljena TT bi mu bila 82kg. E, onda bi bio 3kg u višku. A naša žena bi u tom slučaju idealno trebalo da ima 57kg. To bi bilo previse!

Svako od nas zna koja mu je “naj” idealnija TT. Tada se najzdravije osećao i bio “zgodan”. Najvažnije je da budete iskreni i da odredite “svoju TT”.

2.Koliko je poželjno da dnevno unosim kcal?

Ovde se govori o energetskim potrebama, da bi čovek mogao da funkcioniše, a istovremeno da izgubi, dobije ili održava TT.

Znači, ako ste izračunali da imate više kilograma, nego što biste želeli.onda vašu težinu pomnožite sa 18. Dobićete ukupno kcal (kilokalorija) koje “smete” da unesete hranom tokom dana, ne menjajući uobičajene aktivnosti. Postepeno, unoseći, iz dana u dan tu količinu kalorija hranom, počećete da gubite u težini. Međutim, ako počnete da vežbate, doće ćete do željene težine, brže i zdravije. Ne “gube” svi isto!

Ne mršave svi isto!

16 nedelja dijete od 1200 kcal: prosečni gubitak u težini je oko 9 kg; za neke je to samo 6.5 kg, a za druge 16.7 kg.

Isto tako, ne goje se svi isto:

Ako se opustite i počnete da unosite 1000kcal “više” od uobičajenog, tokom 8 nedelja: dobitak u težini je od 1.4 kg do 7.2 kg!

3.Dnevni unos šećernih jedinica?

Ovde se govori o hrani koja sadrži ugljene hidrate – koji podižu nivo šećera u krvi. Zaokruženo, 1 šećerna (zove se u ugljeno hidratna – UH) jedinica iznosi 12 gr. Pošto svaki gram ugljenih hidrata ima 4 kcal, onda 1 šećerna jedinica ima 48kcal.

Postoje brojne ilustracije koje vam slikovito pokazuju koliko je to 12 gr UH.

Ako čovek za doručak uzme 25 gr hleba (ili 1 malu pogačicu od lisnatog testa, ½ kifle ili mali kroasan) i 200 ml jogurta, uneo je 2 šećerne jedinice. To je oko 96 kcal – ili, zaokruženo 100 kcal.

1 šećerna jedinica se nalazi u: 2 WASA hleba, 35gr proje, 5 slanih krekera, pola kesice Smokija, 1 plitkom tanjiru kuvanog pasulja, pola kuvanog kukuruza srednje veličine, 4 supene kašike muslija, itd. Najbolje je potražiti slike na internet – tako se najbolje uči. Na engleskom se 1 šećerna jedinica zove CARB. Brojanje šećernih jedinica, na engleskom je carb counting.

Naravno, svakog zanima voće. Poznato je da unos voća podiže šećer u krvi. 1 šećerna jedinica se nalazi u: pola banana, pola manjeg grejpa, pola pomorandže, malog mandarini, maloj jabuci, jednoj kriški ananasa, 1 kiviju, 2 male kajsije, 2 smokve, 1 tankom parčetu dinje ili lubenice, 4 šljive, 15 zrna grožđa, 10 jagoda, 10 trešanja, šolji borovnica, malina, ribizli, kupina. Ne postoji “zabranjeno voće”. Postoji zabranjena količina voće.

A kako izgleda DNEVNI UNOS ŠEĆERNIH JEDINICA?

Prikazano je u tabeli. Dnevni unos, opet, zavisi da li ste normalno uhranjeni, mršavi ili debeli.

Ovo je samo “orijentacija” – ideja. Danas se brzo živi. Nema vremena čovek da razmišlja o užinama.

Mnogi imaju 2 obroka. Danas ima “modernih” insulina koji pomažu čoveku da živi kako može, ako ne – kako hoće. Treba samo zapamtiti 10 – 14 – 18.

Primer za 14 šećernih jedinica:

• Doručak: kifla + jogurt
• Užine: voće ili 100-150ml voćnog soka
• Ručak: supa, salata, 2 manje kutlače pirea, 2 kutlače graška, 100gr mesa
• Večera: 2 palačinke sa sirom

4.Dnevni unos masti?

Masti su kalorije. 1 gram masti ima 9 kcal! Masti ne podižu šećer, već težinu.

Svako povećanje težine nosi, između ostalog, i problem zdravlja koji se zove insulinska rezistencija. Insulinska rezistencija jako kvari »matematiku« u dijabetesu.

Trebalo bi izbegavati:

• masna mesa (svinjsko, pačije, ćureće) i proizvode od prerađenog mesa, kao i “kožicu”
• punomasne sireve
• masnu ribu
• namaze, majonez, prelive za salate
• grickalice

Treba kupovati “mršava” mesa. Odstraniti sve vidljive masnoće. Mesa pripremati na roštilju, teflonu, ili ih kuvati. Količina mesa – veličina vašeg dlana.

5.Alkohol?

Nije zabranjen – to je dobra vest. Mora se poštovati mera u konzumaciji – nije to tako loša vest.

Alkoholna jedinica je »mera« alkoholnog pića. Alkohol se mora uračunati u dnevne kalorije. 1 gram alkohola ima 7 kcal.

Dozvoljena količina alkohola, za ljude sa dijabetesom, je 3 alkoholne jedinice za muškarce i 2 za žene, dnevno.

6.Koliko 1 jedinica bolusnog insulina pokriva grama ugljenih hidrata?

Ovo je nešto što bi svako, ko koristi bolusni insulin, mora da izračuna za sebe. Ali, računica se ne može izvesti, ako HbA1c nije u cilju, koji je odredio vaš lekar. Za mnoge je to 7%, ili između 6.5 – 7.5%.

Ako je vaš HbA1c 7%, izračunajte ukupnu dnevnu dozu insulina.

Potom 500 podelite sa UDD (ukupnom dnevnom dozom insulina). Dobićete koliko 1j bolusnog insulina pokriva, kod vas kada ste dobro regulisani, grama ugljenih hidrata.

Primer:

Čovek ima 50kg, HbA1c 6.9%, nema hipoglikemije i koristi 18j Levemira i 5j + 8j + 5j NovoRapida pred glavne obroke. Kada se saberu sve jedinice insulina, njegova ukupna dnevna doza je 36j.

500 podeljeno sa 36j = 13.8.

Uvek zaokružiti = 14.

Znači da 1j bolusa pokriva 14 gr ugljenih hidrata.

Zašto je bitno ovo poznavati? Pa da bi mogao da se odredi bolusni insulin pred obrok! Lekar samo prepisuje orijentacione jedinice, koje služe da bi se dobila određena količina insulina na recept.

Ljudi se čude što nisu dobro regulisani, a “tačno” koriste propisanu dozu insulina. Evo primera – isti ovaj čovek je izračunao da:

Za doručak ima 50gr UH – znači, 50÷14 = 3.57 ≈ 4. Potrebno mu je 4 jedinice bolusnog insulin. Za ručak od 80gr UH – potrebno mu je 6 jedinica bolusa (80÷14 = 5.7 ≈ 6j). Za večeru, tog dana, od 60gr UH – potrebno je 4 – 5 (60÷14 = 4.28 ≈ 4 ili 5) jedinica bolusnog insulin.
Poznavanje ove računice omogućava “fleksibilnost” u dozi insulina i obrocima. Ako, za vikend, ovaj čovek više jede, pošto je kod kuće, bolusi pred obroke neće biti 4 + 6 + 5j, već moguće i 6 + 8 + 6j.

Takođe je važno znati:

• Odnos insulina prema UH nije isti za svaki obrok.
• Često je potrebno više insulina u jutarnjim časovima, pr ujutru 1j insulina pokriva 10gr UH a tokom dana 1j insulina pokriva 15gr UH.

7.Koliko 1 jedinica bolusnog insulina smanjuje nivo šećera u krvi?

Ovde važi isto pravilo. Matematika je tačna ukoliko ste dobro regulisani sa HbA1c ≈ 7%. Izračunajte UDD insulina.

• Ako se koristi HM insulin: 80 ÷ UDD
• Ako se koriste analozi insulina: 100 ÷ UDD

Primer:isti onaj čovek je izračunao sledeće:

• 100 ÷ 36 = 2.8
• 1 j bolusa snižava glikemiju za 2.8 mmol/l.

Neka pitanja:

Kako znam koliko šta ima kalorija?

Najbolje je čitati deklaracije! Ako kupite parče pice na kiosku, pojma nemate koliko to ima kcal. Ali, ako kupite zamrznutu picu koja tek treba da se ispeče u vašoj rerni, na deklaraciji postoji koliko 100 grama tog proizvoda ima kcal. I onda krenete da računate.

Orijentaciono:

• BUREK sa mesom od 250 grama ima oko 659 kcal
• BUREK sa sirom od 250 gr. ima oko 616 kcal
• PECIVO od pšeničnog brašna 100 grama ima oko 256 kcal
• PIZZA PARČE – Capricciosa 150 grama ima oko 390 kcal

Gde ima ugljenih hidrata?

Ove namirnice imaju ugljene hidrate – šećere:

• Voće
• Povrće
• Žitarice
• Hleb (1 kriška) = krompir 80g = pirinač 15g = špageti 20g nekuvani. Krompir, pirinač, pasulj se ubrajaju u zamene za hleb, a ne u povrće!
• Mlečni proizvodi
• Sokovi
• Slatkiši

To znači – da im se mora znati “mera”.

Da li se neke namirnice, koje imaju ugljene hidrate, mogu uzimati “bez mere”?

DA – povrće: zelena salata, kupus, krastavac, paradajz, paprika, blitva, mladi luk, spanać, tikvice, pečurke, praziluk, celer. Ovo povrće (neko to naziva – povrće grupe A) ima mnogo vlakana, minerala i vitamina. Najbolje je uzeti porciju povrća grupe A (salatu) pre obroka. Popuni se stomak i poveća se sitost – a kalorija “nula”. Onda se manje pojede hrane koja sledi.

Međutim, šargarepa, grašak, boranija, keleraba, brokoli, bundeva, cvekla, imaju malo više ugljenih hidrata, pored toga što imaju vlakna, minerale i vitamin. Oni spadaju u povrće grupe B. 200gr povrća grupe B ima 1 šećernu jedinicu.

Gde nema ugljenih hidrata?

• Meso
• Jaja
• Riba
• Tvrdi sir – kačkavalj
• Ulja
• Masti
• Orah, badem, lešnik

Ove namirnice uglavnom sadrže belančevine i masti. Međutim, mogu da podignu šećer u krvi, ako se pretera u količini.

Sve belančevine se mogu pretvoriti u ugljene hidrate u jetri i mišićima. Naznaka znači da se ½ belančevina u ovim namirnicama pretvori u UH posle nekoliko sati. Naprimer meso ≥ 300grama proteina po obroku podiže šećer!

Kakav je efekat masti na glikemiju?

Masti iz hrane usporavaju evakuaciju hrane iz želuca i odlažu postprandijalnu hiperglikemiju.

Primer ako obrok sadrži više mesa, glikemija će skočiti za 4-5 sati, a ne za 2-3 sata.

Upitajte sebe – Sa kojim namirnicama najviše unosite šećera?

• • Moguće sa napicima – popije se, ne primeti se…
  • Ili ne možete da se obuzdate u voću?
  • Zbog toga treba zapamtiti neke fakte!

1) “Bez šećera” – šećer nije dodat u namirnici.

2) “Diet ili Light”

• šećer u napitku zamenjen zaslađivačem
• napitak ima manje kalorija

Zašto neke namirnice “sporije”, a neke “brže” podižu šećer u krvi?

Zato što imaju različiti glikemijski indeks.

Namirine visokog glikemijskog indeksa brzo podižu šećer u krvi. U njih spadaju:

• Beli hleb, beli pirinač, bela peciva
• Keks preliven čokoladom
• Korn fleks, musli sa kandiranim voćem, medom, čokoladom
• Lubenica, urme, voće iz konzerve
• Krompirići, pire krompir
• Slatkiši
• Sokovi

Ove namirnice su korisne u hipoglikemiji – naravno, ne treba se preterati u njima, čak i u hipoglikemiji.

Interesantno je znati, da kada je čovek umoram, ili je pod stresom, on obično poseže za ovim namirnicama.

Namirnice srednjeg glikemijskog indeksa, nešto sporije podižu šećer u krvi. Primer takvih namirnica su:

• Hleb od punog zrna, integralni pirinač, kukuruzni hleb, pirinčani rezanci
• Keks sa vlaknima
• Običan musli sa suvim voćem
• Prirodni med
• Ananas, suve smokve, grožđe, dinja, banana
• Kukuruz šećerac, cvekla

Namirnice niskog glikemijskog indeksa su poželjne u ishrani.

Dok one stignu da se svare i podignu šećer u krvi, taj šećer se potroši za energiju ili fizičku aktivnost.

Ovde postoji opasnost od hipoglikemija. Vi znate koliko ta namirnica ima UH, odredite prema tome bolus – insulin brzo počne da deluje, dok šećer iz namirnice još nije stigao da se podigne u krvi. Primeri namirnica niskog glikemijskog indeksa:

U zaključku:

• • Ishrana je proces koji se uči i mora savladati
  • Svako individualno reaguje na hranu – merenje sećera 2 sata posle jela govori o tome kako reagujete na neku hranu.
  • Svaka osoba sa dijabetesom je matematičar i diplomirani dijetetičar.