Sa uputom za endokrinologa veoma često dolaze devojke i žene sa urađenim oGTT-om (oralni glukoza tolerans test) sa insulinima. Takve analize im nisu zahtevali endokrinolozi, već ginekolozi, obično pošto se na UZ-u jajnika ustanove znaci policističnih jajnika. Obično ih zabrinu visoke vrednosti insulina, savet ginekologa da se obrate endokrinologu i ono što pročitaju na internetu, a što im nije dovoljno jasno.

Dakle, šta je insulin?
Insulin je hormon koji se sastoji iz 51 aminokiseline. Sintetiše se, čuva i sekretuje iz β ćelija pankreasa. Insulin se sintetiše, prvo kao preproinsulin, iz kojeg se odvaja proinsulin, a zatim se proinsulin razlaže u insulin i c-peptid. Sve se ovo dešava u β ćelijama. One sekretuju insulin, c-peptid i proinsulin, kada je potrebno, obično na stimulaciju hranom. U krvi se nalaze svo troje i svi se mogu izmeriti.

Šta insulin radi, u zdravih osoba?
Insulin je anabolik. Podstiče sintezu proteina u mišićima i iskorišćavanje glukoze i masti za energiju. Insulin je najvažniji faktor koji reguliše metabolizam ugljenih hidrata i ograničava dejstvo hormona koji podižu nivo glukoze u krvi, kao što su glukagon, adrenalin, kortizol i hormon rasta.

Normalne vrednosti insulina – našte i nakon oGTTa (75gr glukoze rastvorenih u 300 ml vode i popijenih tokom 3-5 minuta, a nakon 12 sati gladovanja):

Stanja koja su povezana sa povišenim insulinom u krvi
Najčešće su to stanja koja su vezana za povećanu insulinsku rezistenciju. Tada  ćelija sekretuje insulin, vise nego što to normalno zahteva nivo glukoze u krvi. Ta stanja su:

• Gojaznost
• Sindrom policističnih jajnika
• Primanje steroida
• Rani stadijumi dijabetesa tip 2
• Akromegalija, Kušingov sindrom i neka druga oboljenja

Povišen nivo insulin u krvi se nalazi kod tumora koji luče insulin (insulinoma) ili kod zloupotrebe sekretagoga insulina ili samog egzogenog insulin.

Šta je potrebno još znati?
Insulin i c-peptid se sekretuju u jednakim količinama. Međutim, 50-60% insulina se preradi u jetri, pre nego što stigne u sistemsku cirkulaciju i poluživot insulina je samo 4 minuta. C-peptid se izlučuje preko bubrega. Poluživot mu je 35 minuta. On se koristi da bi se utvrdila sekretorna funkcija  ćelije.

Kada endokrinolozi rade oGTT sa inulinemijom?
Kada se osoba žali na hipoglikemije, bilo da ima simptome gladi, drhtavice i nesvestica, ili da je merila niske nivoe glukoze putem samomerača. Tada se radi petočasovni oGTT sa insulinemijom. Ako se postigne nivo glikemija nižih od 3mmol/l, a meri se povišen insulin, potrebno je dalje ispitivanje. Tada se radi test gladovanja u trajanju od 72 sata!

Zašto nastaje insulinska rezistencija?
Nastaje zbog nemogućnosti ćelija da odgovore na dejstvo insulina, a to je transport glukoze u ćelije mišića, jetre i masnog tkiva, radi daljeg metabolisanja. Posledica toga je da “rezistenta” osoba sekretuje insulin preko normalne granice, da bi obezbedila glukozu svojim “rezistentnim” ćelijama. Insulina je tada više u krvi , a to može dovesti do različitih metaboličkih oboljenja.

U laboratoriji se često izračunava HOMA indeks. Šta je to?
HOMA indeksi se koriste u istraživačke svrhe da bi se procenila insulinska rezistencija ili insulinska sekrecija. Postoje 2 HOMA indeksa koja koriste glukozu i insulin iz seruma, uzeti nakon 12 sati gladovanja: HOMA-IR za insulinsku rezistenciju i HOMA-B za procenu pankreasne  ćelijske funkcije. Izračunavaju se preko sledećih formula:
• HOMA-IR= (glukoza u mmol/l x insulin in mIU/L)/22.5
• HOMA-B= (20 x insulin in mIU/L)/(glucose in mmol/L – 3.5)
HOMA indeks nije kompletna istina! Potrebno ga je interpretirati u svetlu indeksa telesne težine, obima struka i godina života. Sinteza različitih kliničkih faktora je bolja od slepog tumačenja HOMA IR.

Da li je višak insulina loš?
Da, „hiperinsulinemijski insulin” je veoma efikasan u: povećanju krvnog pritiska, povećanju triglicerida, povećanju agregacije trombocita i podsticanju disfunkcije endotela i vazokonstrikcije. Ako ovakvo stanje duże traje może dovesti do različitih oboljenja.

Koja oboljenja nastaju zbog insulinske rezistencije?
Najčešće su to: predijabetes i T2dijabetes, hipertenzija, dislipidemija, masna jetra i aterosklerotična kardiovaskularna bolest (ASKVB).

A gde su u celoj ovoj priči ginekolozi? Zašto je njihov interes usmeren prema hiperinsulinemiji?
Žene se obraćaju ginekologu zbog poremećaja ciklusa, steriliteta ili maljavosti, ili im se uradi UZ na kojem se vide policistični jajnici. Međutim, policistični jajnici na UZ ne znače da osoba ima sindrom policističnih jajnika.
Insulinska rezistencija i kompenzatorna hiperinsulinemija se javljaju u 65-70% žena sa sindromom policističnih jajnika, od kojih su 70-80% gojazne (ITM30), a 20-25% ima ITM <25. Insulinska rezistencija može biti nezavisna od telesne težine, i tada se obično radi o genetici. Da bi se objasnili poremećaji, ginekolozi svima rade oGTT sa insulinemijom.

Insulin u sindromu policističnih jajnika
To je kompleksna priča.
Sasvim ukratko, hiperinsulinemija može podstaći pojavu hiperandrogenizma i poremećaja ovulacije. Hiperandrogenizam se javlja u 80% osoba sa policističnim jajnicima. Hiperinsulinemija podstiče lučenje testosterona iz jajnika. Klinički se to manifestuje kao maljavost, akne i alopecija. Kod nekih žena, gubitak u težini, normalizuje insulinemiju i smanjuje maljavost i akne. Hiperinsulinemija je udružena sa povišenim LH. Poremećaj u regularnosti ciklusa je obično vezan za poremećaj u ovulaciji. Promena životnog stila, metformin i pioglitazon mogu smanjiti hiperinsulinemiju, popraviti cikluse i fertilnost.