Endokrinolog prof. dr Teodora Beljić Živković o novim modernim terapijama za lečenje dijabetesa
Piše: Violeta Nikolić
Iskustva u lečenju pacijenata u zemljama u regionu potvrđuju da je reč o jednom od najefikasnijih antidijabetika, uz koji se telesna težina smanjuje do 6,4 kilograma, a dovoljno je da se uzima jednom nedeljno
U vreme kada je svet suočen s pandemijom virusa Covid 19 nikako ne bi trebalo zapostaviti i nezarazna oboljenja koja predstavljaju veliki zdravstveni problem. Dijabetes je jedna od najčešćih hroničnih neinfektivnih bolesti od koje, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne federacije za dijabetes, danas boluje oko 500 miliona ljudi u svetu.
U Srbiji više od 10% stanovništva ima šećernu bolest, polovinu obolelih čini radno sposobno stanovništvo, a mnogi od njih dijagnozu su dobili tek kad su primetili druge tegobe sa zdravljem.
O ovoj bolesti, koja ne daje znake, lošim navikama pacijenata i o novoj komfornoj terapiji lekovima koji bi uskoro trebalo da budu dostupni kod nas, kako su najavili iz Republičkog fonda za zdravstvo, razgovarali smo s prof. dr Teodorom Beljić Živković, endokrinologom, direktorom Klinike za interne bolesti Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara“ i redovnim profesorom na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
– Šećerna bolest je stanje dugotrajno povišenog šećera u krvi, koje je često povezano s gojaznošću, povišenim pritiskom i masnoćama u krvi, a posledično s bolestima srca i krvnih sudova. Ne postoji laka i teška šećerna bolest i to je ono što ljudi ne razumeju. Često čujemo „imam malo povišen šećer i doktor mi je dao ‘metformin'“. I ljudi misle – to je to. Uzimam lekove i gotovo. Međutim, šećerna bolest je živa i progresivna. To je „životni partner“ koji se ne može isključiti niti zaustaviti, već se mora iznova proveravati, uvažavati i kontrolisati.
Kakvo je stanje obolelih od dijabetesa u aktuelnim uslovima kada hara koronavirus?
– Ništa nije toliko opominjuće nego kada imate upalu pluća i dišete kiseonik putem maske. Tada postajete svesni svoje gojaznosti i koliko ste zaboravili da merite šećer. Onda vam u bolnici kažu, da je glikozilirani hemoglobin HbA1c jako visok, a ne možete da se setite kada ste radili tu analizu. To je velika opomena.
Ko su najugroženiji među njima?
– Najugroženiji su gojazni sa dijabetesom i oni sa vaskularnim komplikacijama dijabetesa. Pandemija koronavirusa je pokazala da ljudi koji imaju dobro kontrolisani dijabetes sa HbA1c ispod 7%, i koji nisu gojazni, nisu pod većim rizikom od obolevanja od Covid 19 i imaju lakši oblik upale pluća. Gojazni sa velikim stomakom imaju više upalnih radikala, koji prave veća oštećenja u plućima pod uticajem virusa. Dijabetes T2 složeno je stanje, koje traži više lekova, jer samo u kombinaciji mogu da reše više problema.
Iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je najavljeno da će do kraja ove godine biti uvedene nove moderne terapije za obolele od dijabetesa. O kakvim lekovima je reč?
– U poslednjih nekoliko godina pojavile su se inovativne terapije, koje ne leče samo dijabetes, već istovremeno i komplikacije dijabetesa. Jedan lek tako može da smanji težinu za 4,5 do 6,4 kg, efikasno snižava HbA1c za 1,8 % ne izaziva hipoglikemije i čuva rezervu beta ćelija. Takođe, snižava sistolni krvni pritisak, ima dobre efekte na holesterol i trigliceride i usporava aterosklerozu.
Kakvi su efekti ove terapije u susednim zemljama?
– Iskustva u lečenju pacijenata u zemljama u regionu govore da je reč o jednom od najefikasnijih antidijabetika u pogledu snižavanja glikemija i telesne težine. To se odražava na arterijski pritisak, funkciju srca i bubrega, što dovodi do smanjenja troškova lečenja komplikacija dijabetesa, kako za društvo, tako i za pojedince. Svakako, smanjenje težine dovodi do odlaganja primene insulina.
Možete li da nas uputite u sastav leka i kako on deluje?
– To su lekovi iz grupe GLP-1RA i to je mnogima komplikovano, ali je važno reći da ih zovu i crevni hormoni jer podržavaju prirodne crevne hormone. Uvek je u prirodi najbolji lek! Naime, kada čovek uzme hranu, iz creva se luče crevni hormoni, glukogonu slični hormoni – 1, ili GLP-1, koji stimulišu pankreas da izluči insulin, taman onoliko koliko treba. Potom, deluju na želudac da duže zadrži hranu, što povećava sitost i smanjuje porcije hrane. Deluju u mozgu tako što smanjuju apetit. U prirodi je sve idealno regulisano. Međutim, kod ljudi koji imaju dijabetes ovaj prirodni mehanizam je zatajio! Ne izlučuju se crevni hormoni, pa nema lučenja insulina, smanjenja apetita, čovek je uvek gladan i nikada nije sit! Kalorijski unos se povećava, težina raste. I problemi sa zdravljem se uvećavaju. Danas postoje lekovi koji rade kao crevni hormoni. RA u nazivu označava da je dejstvo jako produženo.
Šta to znači?
– Savremeni lek iz ove grupe može se primati jednom nedeljno, a ne pre svakog obroka, što značajno olakšava obolelima. Inače, ovi GLP-1RA nisu novi lekovi. U kliničkoj su upotrebi od 2005. godine. Noviji lekovi su odobreni 2010, a ovaj najnoviji, koji se prima jednom nedeljno 2017. godine. Ova terapija se uveliko nalazi na pozitivnoj listi u većini zemalja u regionu, a nedavno nas je obradovala i najava direktorke RFZO da bi isto trebalo da bude omogućeno i u Srbiji. Fond je zaista uradio puno za obolele od dijabetesa u proteklih par godina i verujemo da će tako biti i ovog puta, i da će ovi inovativni i idealni lekovi za lečenje dijabetesa tipa 2 biti dostupni i pacijentima u Srbiji.
Dobri efekti na kardiovaskularni sistem
– Lekovi iz grupe GLP-1RA zbog svojih metaboličkih i kardiovaskularnih efekata obezbedili su sebi mesto u svim internacionalnim vodičima za lečenje šećerne bolesti. Kliničke studije koje su ispitivale njihovo dejstvo na kardiovaskularni sistem pokazale su da upotreba GLP-1RA značajno smanjuje smrt usled oboljenja srca, kao i pojavu srčanog i moždanog udara. To smanjenje kod nedeljnog GLP-1RA je čak 26% – ističe prof dr Teodora Beljić Živković.
Follow Us